Podrska bratskom jermenskom narodu u borbi protiv azijatskih hordi.
Preporuke:
79
9
2
nedelja, 03 april 2016 15:44
.
Taj rat ne treba nikome i najveća je glupost.Treba naći modus za mir.Ne treba rat između pravoslavcnih i muslimana, samo će donijeti štetu i jednima i drugima.
Preporuke:
58
3
3
nedelja, 03 april 2016 20:30
Cviko
Ko je ovo izazvao, zašto je iskopao ratne sekire ili ih pomerio iz stanja kakvog takvog mirovanja? Da li je to novi front u kojem se očekuje uključivanje Rusije? Za koga Turska ovde igra igru? Šta se dešava sa energentima?
Preporuke:
32
1
4
nedelja, 03 april 2016 21:26
Srbi treba da znaju....
...da je jermenski narod nama prijateljski narod. Imao sam prilike da razgovaram sa jednim simpaticnim jermenskim novinarom koji je apsolutno sve znao sta se dogadjalo u Jugoslaviji poslednjih godina prosloga veka. Celu istinu. Ako je to predocio svojim citaocima, a verujem da jeste, Jermeni su znali ko je poceo rat i ko je krivac za propast zajednicke drzave. Sa druge strane, Srbi treba da bar malo zavire u istoriju Jermena i da shvate kakvog su oni neprijatelja u Turskoj imali.
Po mom shvatanju sta se tamo desava, verujem da se Turska tesko umesala u ovo i cak da je nagovaranjem izazvala konflikt.
Preporuke:
40
3
5
nedelja, 03 april 2016 22:37
Stradija za nato honorarce
Sve je jasnije da ovo nije dvodnevni incident već da se radi o pravom ratu uz upotrebu svih vrsta naoružanja,čak postoje snimci o transportu jermenskih taktičkih raketa Točka prema frontu,a pojavili su se i prvi snimci azerbejdžanskih zločina u okupiranim selima N.Karabaha:http://cassad.net/hroniki-cigr/25773-nagornyy-karabah-voyna-prodolzhaetsya.html
Preporuke:
26
1
6
nedelja, 03 april 2016 22:46
Saša
Kao prvo evo nekoliko pitanja:
-Da li je moguće da Rusija nije znala da će Azerbejdžan izvršiti vojnu provokaciju na Kavkazu?
-Da li neko opet testira koliko je Vladimir Putin spreman da odgovori na provokacije?
-U svakoj varijanti zbog ovog dogadjaja će svakako porasti ruski vojni kontigent u Jermeniji a tu se tek otvaraju pitanja kome to ide u korist i kakvu?
APSOLUTNO NE STOJI KOMENTAR IZ TEKSTA DA JE RUSIJA NEPROMIŠLJENO PRODALA NAORUŽANJE AZERBEJDŽANU.
Ova konstatacija ruži inače korektan i objektivan tekst.
Pa naravno da će Rusija prodati oružje Bakuu ili neko misli da bi joj bilo bolje da SAD ili neko drugi naoruža Azerbejdžan.
Makar kada je u pitanju ratno vazduhoplovstvo niko ne treba da ima dilemu da SAD i Rusija ne znaju kako da spriječe da njihovo naoružanje bude okrenuto protiv njih.
Znam da Rusiji nije interes da ratuje na više frontova ali takodje... treba se sjetiti Napoleona...
SA BAJONETAMA MOŽETE SVE SAMO NE MOŽETE LEŽATI NA NJIMA.
Preporuke:
24
0
7
ponedeljak, 04 april 2016 17:02
Peter RV
Ovo spada u neobjavljeni rat između Rusije i Turske. Odgovor Erdogana Putinu za turske poraze u Siriji.
Turčin pokušava očajnički da stvori "Siriju na Kavkazu".
Na jednu stranu Rusija i Armenija a na drugu Turska i Izrael. Za Srbe laki izbor !
Preporuke:
17
0
8
ponedeljak, 04 april 2016 21:48
Dušan komunista
Odnos Jermenije prema Nagorno-Karabahu je kao Albanije prema Kosovu, Azerbejdžan se nije oslobodio nacionalizma, ili
Zašto Rusija i da hoće ne može otvoreno da podrži Jermeniju i u kom slučaju bi to mogla?
Pitanja ima puno. Moralo bi se bolje poznavati unutrašnji razvoj Jermenije a svakako i Azerbejdžana.
Ovaj sukob, u sadašnjoj etapi, započeo je Azerbejdžan, što je za svaku osudu jer za to, nije imao opravdan razlog iako raspolaže pravo na ovu teritoriju. Na početku treba prvo pogledati istorijat ovih sukoba i kuda mogu da odvedu.
Preporuke:
9
2
9
ponedeljak, 04 april 2016 21:56
Dušan komunista
2
Jermenija je bila u sastavu Ruskog carstva ali 1918 izašla iz Rusije kada se menjao državni i društveni sistem u njoj. To je bio deo politike Antante radi destabilizacije Rusije a nuđena je teritorija Turske. Iako su Jermeni doživeli genocid nisu imali za pravo osvajanje jugoistočnih teritorija Turske. Nakon Moskovskog dogovora Turska napušta Jermeniju a ona se vraća u sastav Sovjetske Rusije. Izgubiće neke teritorije zbog Brest-Litovskog sporazuma ali i neopravdano Nagorno-Karabah. To je teritorija koju su kontrolisali Jermeni ali su nacionalističkom pobunom Azerbejdžanci osporili iako su bili u manjini.
45 godina u okviru SSSR, do 1960-tih oko ove republike bilo je mira a onda ponovo nacionalistički sukobi. Jedni druge su prozivali za majorizaciju. 1980-tih Jermeni jačaju svoj nacionalistički i separatistički pokret i prve izbeglice su Azerbejdžanci. Jermeni aktivno rade protiv SSSR.
Preporuke:
9
1
10
ponedeljak, 04 april 2016 22:05
Dušan komunista
3
Situacija nije ništa bolja ni sa Azerbejdžanom. Svoju nacionalističku politiku pokazivao je i prema Carskoj Rusiji i SSSR. Nagorno-Karabah iako je većinski bio naseljen Jermenima često je prelazio iz ruku jednih u ruke drugih. Kao da ovom takmičenju kroz ceo vek nema kraja. Moglo bi se reći da je neopravdano pripao Azerbejdžanu.
Međutim, nacionalistički zahtevi Jermenije nisu prestajali tokom 30,45,60-tih, zatim 80-tih do danas za kontrolu ove teritorije.
Prema međunarodnom pravu i teritorijalnoj celovitosti ova republika pripada Azerbejdžanu i referendum o njenom ocepljenju koji je majorizovao Azerbejdžance, a podržava ga Jermenija sličan je kao i referendumi u Hrvatskoj, BiH i KiM za cepanje SFRJ i Srbije. To je razlog zbog čega je Azerbejdžan bio protivan nezavisnom Kosovu.
Preporuke:
9
1
11
ponedeljak, 04 april 2016 22:18
Dušan komunista
4
Oslanjajući se na Moskovski dogovor Nagorno-Karabah pripao je Azerbejdžanu, međutim ovaj sporazum napustile su Jermenija, Gruzija, a Turska ga se nije nikad u potpunosti držala, ali ga se zato pridržavaju Rusija i Azerbejdžan. Ovim sporazumom, pored njihovog međusobnog odnosa, potvrđena je nezavisnost Sirije i pravo Kurda na samoopredeljenje i Kurdistan. Napuštanje ovih sporazuma pratilo je oružane, lokalne sukobe i potrebu da se on obnovi i redefiniše.
Ruski MIP ne može olako da odbaci ovaj sporazum na osnovu kojeg i ima dobre odnose sa Azerbejdžanom kao i zbog toga, što loši i konfliktni odnosi, sa mogućim učešćem NATO-a, duž ruske granice nisu njen cilj. Zato zauzima neutralan odnos prema ovom sukobu tj i pored toga što je Jermenija u sastavu ODKB. Dokle god se Rusija drži teritorijalne celovitosti i međunarodnog prava, u ovom slučaju, ne može otvoreno podržati Jermeniju.
Preporuke:
8
2
12
ponedeljak, 04 april 2016 22:25
Dušan komunista
5
I na kraju ostaje priča o Turskoj i njenom podgrevanju sukoba. Turska i ovde širi svoju politiku neoosmanizma služeći se religijom i pokušavajući da ostvari uticaj na Azerbejdžan. Hoće li sadašnji predsednik Azerbejdžana a sin bivšeg predsednika Hajdara, kao i on, izbeći dalji upliv Turske u ratne sukobe videćemo.
Preporuke:
10
1
13
sreda, 06 april 2016 14:52
Nemanja
Teritorijalna veza između Azerbejdžana i Turske, ne postoji već se mora ići preko Gruzije,Jermenije ili Irana. U ovom trenutku poslednje dve opcije nisu moguće, dok je prva malo verovatna pošto Rusi svojim prisustvom u Abhaziji i Osetiji drže Gruziju u šahu. Tako da koridor kojim bi Truska dostavljala pomoć u lokalizovanom konfliktu Azera i Jermena ne postoji.
Mislim da su u Bakuu i više nego upoznati sa realnim stanjem. Zato mislim da u Baku na mala vrata kao bitan faktor ulazi Iran. Iran ima dobre odnose sa Rusijom, oslobodio se je sankcija i ima želju da širi svoj regionalni uticaj. Uz to, Azeri su zbog niske cene nafte u istom sosu kao i Rusi i Iranci.
Zato očekujem slabljenje uticaja Turske u regionu i jačanje uticaja Irana. Iako i SAD i Turska navijaju da Azeri budu trn u oku Rusa, mislim da Azeri neće sebi da dozvole da budu žeton za potkusѕrivanje između velikih sila. Mislim da su pre prepoznali situaciju da izvrše pritisak na Rusiju za svoj račun.
.jpg)
Po mom shvatanju sta se tamo desava, verujem da se Turska tesko umesala u ovo i cak da je nagovaranjem izazvala konflikt.
-Da li je moguće da Rusija nije znala da će Azerbejdžan izvršiti vojnu provokaciju na Kavkazu?
-Da li neko opet testira koliko je Vladimir Putin spreman da odgovori na provokacije?
-U svakoj varijanti zbog ovog dogadjaja će svakako porasti ruski vojni kontigent u Jermeniji a tu se tek otvaraju pitanja kome to ide u korist i kakvu?
APSOLUTNO NE STOJI KOMENTAR IZ TEKSTA DA JE RUSIJA NEPROMIŠLJENO PRODALA NAORUŽANJE AZERBEJDŽANU.
Ova konstatacija ruži inače korektan i objektivan tekst.
Pa naravno da će Rusija prodati oružje Bakuu ili neko misli da bi joj bilo bolje da SAD ili neko drugi naoruža Azerbejdžan.
Makar kada je u pitanju ratno vazduhoplovstvo niko ne treba da ima dilemu da SAD i Rusija ne znaju kako da spriječe da njihovo naoružanje bude okrenuto protiv njih.
Znam da Rusiji nije interes da ratuje na više frontova ali takodje... treba se sjetiti Napoleona...
SA BAJONETAMA MOŽETE SVE SAMO NE MOŽETE LEŽATI NA NJIMA.
Turčin pokušava očajnički da stvori "Siriju na Kavkazu".
Na jednu stranu Rusija i Armenija a na drugu Turska i Izrael. Za Srbe laki izbor !
Zašto Rusija i da hoće ne može otvoreno da podrži Jermeniju i u kom slučaju bi to mogla?
Pitanja ima puno. Moralo bi se bolje poznavati unutrašnji razvoj Jermenije a svakako i Azerbejdžana.
Ovaj sukob, u sadašnjoj etapi, započeo je Azerbejdžan, što je za svaku osudu jer za to, nije imao opravdan razlog iako raspolaže pravo na ovu teritoriju. Na početku treba prvo pogledati istorijat ovih sukoba i kuda mogu da odvedu.
Jermenija je bila u sastavu Ruskog carstva ali 1918 izašla iz Rusije kada se menjao državni i društveni sistem u njoj. To je bio deo politike Antante radi destabilizacije Rusije a nuđena je teritorija Turske. Iako su Jermeni doživeli genocid nisu imali za pravo osvajanje jugoistočnih teritorija Turske. Nakon Moskovskog dogovora Turska napušta Jermeniju a ona se vraća u sastav Sovjetske Rusije. Izgubiće neke teritorije zbog Brest-Litovskog sporazuma ali i neopravdano Nagorno-Karabah. To je teritorija koju su kontrolisali Jermeni ali su nacionalističkom pobunom Azerbejdžanci osporili iako su bili u manjini.
45 godina u okviru SSSR, do 1960-tih oko ove republike bilo je mira a onda ponovo nacionalistički sukobi. Jedni druge su prozivali za majorizaciju. 1980-tih Jermeni jačaju svoj nacionalistički i separatistički pokret i prve izbeglice su Azerbejdžanci. Jermeni aktivno rade protiv SSSR.
Situacija nije ništa bolja ni sa Azerbejdžanom. Svoju nacionalističku politiku pokazivao je i prema Carskoj Rusiji i SSSR. Nagorno-Karabah iako je većinski bio naseljen Jermenima često je prelazio iz ruku jednih u ruke drugih. Kao da ovom takmičenju kroz ceo vek nema kraja. Moglo bi se reći da je neopravdano pripao Azerbejdžanu.
Međutim, nacionalistički zahtevi Jermenije nisu prestajali tokom 30,45,60-tih, zatim 80-tih do danas za kontrolu ove teritorije.
Prema međunarodnom pravu i teritorijalnoj celovitosti ova republika pripada Azerbejdžanu i referendum o njenom ocepljenju koji je majorizovao Azerbejdžance, a podržava ga Jermenija sličan je kao i referendumi u Hrvatskoj, BiH i KiM za cepanje SFRJ i Srbije. To je razlog zbog čega je Azerbejdžan bio protivan nezavisnom Kosovu.
Oslanjajući se na Moskovski dogovor Nagorno-Karabah pripao je Azerbejdžanu, međutim ovaj sporazum napustile su Jermenija, Gruzija, a Turska ga se nije nikad u potpunosti držala, ali ga se zato pridržavaju Rusija i Azerbejdžan. Ovim sporazumom, pored njihovog međusobnog odnosa, potvrđena je nezavisnost Sirije i pravo Kurda na samoopredeljenje i Kurdistan. Napuštanje ovih sporazuma pratilo je oružane, lokalne sukobe i potrebu da se on obnovi i redefiniše.
Ruski MIP ne može olako da odbaci ovaj sporazum na osnovu kojeg i ima dobre odnose sa Azerbejdžanom kao i zbog toga, što loši i konfliktni odnosi, sa mogućim učešćem NATO-a, duž ruske granice nisu njen cilj. Zato zauzima neutralan odnos prema ovom sukobu tj i pored toga što je Jermenija u sastavu ODKB. Dokle god se Rusija drži teritorijalne celovitosti i međunarodnog prava, u ovom slučaju, ne može otvoreno podržati Jermeniju.
I na kraju ostaje priča o Turskoj i njenom podgrevanju sukoba. Turska i ovde širi svoju politiku neoosmanizma služeći se religijom i pokušavajući da ostvari uticaj na Azerbejdžan. Hoće li sadašnji predsednik Azerbejdžana a sin bivšeg predsednika Hajdara, kao i on, izbeći dalji upliv Turske u ratne sukobe videćemo.
Mislim da su u Bakuu i više nego upoznati sa realnim stanjem. Zato mislim da u Baku na mala vrata kao bitan faktor ulazi Iran. Iran ima dobre odnose sa Rusijom, oslobodio se je sankcija i ima želju da širi svoj regionalni uticaj. Uz to, Azeri su zbog niske cene nafte u istom sosu kao i Rusi i Iranci.
Zato očekujem slabljenje uticaja Turske u regionu i jačanje uticaja Irana. Iako i SAD i Turska navijaju da Azeri budu trn u oku Rusa, mislim da Azeri neće sebi da dozvole da budu žeton za potkusѕrivanje između velikih sila. Mislim da su pre prepoznali situaciju da izvrše pritisak na Rusiju za svoj račun.